Sindikati zdravstva na poslednjem sastanku, nažalost, nisu pokazali spremnost da razgovaraju o konkretnim predlozima kako i na koji način da se Vladina uredba o platama zbog koje je i pokrenut štrajk, unapredi, već su jedino istakli ultimativni zahtev za njenim odlaganjem.
Mi ćemo u narednom periodu organizovati sastanke sa zaposlenima u zdravstvenim ustanovama kako bi im se pojasnile sve nedoumice koje imaju, a koje se tiču ovog akta, kaže za Danas Zoran Stanković, ministar zdravlja, o štrajku u zdravstvu.
On dodaje da ne postoji razlog za uznemirenost među zdravstvenim radnicima, jer ukoliko budu postizali rezultate rada na nivou proseka svoje zdravstvene ustanove ova uredba neće uticati na njihova primanja, a time neće doći do smanjivanja plata.
- Primena ove uredbe podrazumeva nagrađivanje prema radu, što za zaposlene u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate znači povećanje plate, kao i pravičnost među zaposlenima, prepoznavanjem rada od nerada. Uveren sam da najveći deo zdravstvenih radnika savesno i odgovorno obavlja svoj posao i da će oni zaposleni u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate imati i veću naknadu za svoj rad, objašnjava ministar.
Kolika su dugovanja u zdravstvu? Ko najviše duguje zdravstvu i zašto država ne iskoristi svoje mehanizme da naplati potraživanja?
- Već dugi niz godina je redovna uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje ključni problem u finansiranju održivog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kao razlozi neuplaćivanja najčešće se navode problemi u restrukturiranju privrednih subjekata, postupak privatizacije, veliki broj preduzeća koja su u stečaju i likvidaciji. Međutim, postoje i slučajevi u kojima poslodavci, odnosno određene kategorije osiguranika, ne izvršavaju svoje obaveze i zbog nepostojanja svesti da zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše po principu uplate doprinosa na zarade i druga primanja koja ostvaruju osiguranici. Do 2005. godine, zdravstvene knjižice overavane su i bez provere o uplati doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, pa se na taj način stekao utisak da je zdravstvena zaštita „besplatna“. O besplatnoj zdravstvenoj zaštiti ne može biti ni govora, s obzirom da se u našoj zemlji primenjuju zdravstvene metode i postupci, kao i lekovi i druge zdravstvene tehnologije, koje se primenjuju i u najrazvijenijim zemljama Evropske unije i čije su cene iste ili neznatno niže od cena u tim zemljama.
Izjavili ste da su neki od najvećih dužnika uspešne kompanije. O kojim kompanijama je reč?
- Dugovanja na ime uplate doprinosa iznose preko 85 milijardi dinara. Ja ovim povodom ne bih navodio imena najvećih dužnika, već bih apelovao na iste da počnu sa uplatom doprinosa za zdravstveno osiguranje, jer u neuplaćivanje doprinosa može imati dalekosežne posledice kako na zdravstveni sistem u celini, tako i na zdravstveno stanje pacijenata, kojima je potrebno obezbediti neophodnu zdravstvenu zaštitu.
Često se uz zdravstvo pominje reč korupcija. Ne samo u ovdašnjim prilikama, već je na taj problem u više navrata ukazala i Evropska komisija. Kako ga rešiti?
- Rešavanje problema korupcije u zdravstvu zahteva multiresorni pristup i sistemska rešenja. Ministarstvo zdravlja je tu da kao organ izvršne vlasti uređuje zdravstveni sistem, stvori jasne zakonske i proceduralne okvire kako bi korupcija bila svedena na najniži nivo, na tzv. nivo „incidenta“, a ne ustaljene prakse. To se može postići samo saradnjom svih, zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa vlasti, Agencijom za borbu protiv korupcije, nevladinim sektorom, strukovnim udruženjima lekara i pacijenata. Kada je u pitanju ovaj problem Ministarstvo zdravlja radi na dva koloseka. Jedno je delovanje kada su u pitanju uočeni propusti i pojavni oblici, a drugo je uspostavljanje sistemskih procedura, pravila u oblasti zdravstvene politike i obezbeđivanju mehanizama za njihovo sprovođenje. Iskoristio bih ovu priliku da apelujem na sve činioce u društvu da daju svoj doprinos u suzbijanju korupcije u zdravstvu, na način koji je zasnovan na činjenicama, oslobođen od svih oblika senzacionalizma, s ciljem jačanja poverenja građana u zdravstveni sistem.
Koji su prioriteti Ministarstva zdravlja u narednom periodu?
- Prioritet Ministarstva zdravlja u narednom periodu je pre svega obezbeđivanje i unapređenje pružanja zdravstvenih usluga našim građanima, u periodu ekonomske krize i nagomilanih dugovanja. Mislim da je za godinu dana koliko vodim ovaj resor dosta toga urađeno, ali da i dalje ima prostora za dalji napredak i reforme, koje će verujem uspešno nastaviti naredni ministar zdravlja.
Izvor: Danas.rs
